Ovog puta piše on

Tko će koga nego svoj svoga

– I tako…- uzdahneš na šanku i signaliziraš konobaru da dotoči Pelin.
“Majmune jedan glupi”, to je sve što mogu pomisliti.
Sa mnom ćeš rundati u birtiji i žaliti se, dok ona pakira kofere.

– Molio sam ju da razmisli, ali… – povjerovao bih ovome, ali bih te najradije ispizdio.

Jer to jedino zaslužuješ – životnu šamarčinu i lekciju iz “zdravo za gotovo”.

“Majmune jedan glupi”, to je sve što mogu pomisliti.
Sa mnom ćeš rundati u birtiji i žaliti se, dok ona pakira kofere.

Ona treba nekog da je jebe kao da ju voli.
U svakom trenutku.
Više od toga treba da ju netko poštuje.
A ne da ju se ponižava jeftinim potencijalom.

Jadniče.

Nosiš taj prsten koji je ona odavno skinula.
A toga se dobro sjećam.
Jer je dovršila svoju treću čašu vina, okrenula ga s prsta i bacila u zid.

– O jebem li mu milu mater…- ljutila bi se kroz zube nakon svake vaše svađe, a ja…
Ja bih uvijek po sobi tražio prsten i ostavio ga u kuhinji.
Ujutro bi znala gdje ga može naći i što je sinoć napravila.

Od tog se nije skrivala.
I ogolila se sa mnom.
Kako s tobom, valjda, nikad nije.

Nosiš taj prsten koji je ona odavno skinula.
A toga se dobro sjećam.

Nikad je nisam krivio.
Ali tebe jesam.

Nije mi te žao.
Ni sada, ni onda.
Tko te jebe.

Hah…ona više ne.

I ne naslađujem se, ali mi je tako jebeno drago da će
konačno s osmijehom natočit Sauvignon i svršit’ bez grižnje savjesti.

Nije mi te žao.
Ni sada, ni onda.
Tko te jebe.

– I tako…- pravim se da sam slušao zadnjih deset minuta
tvojih pizdarija kako ne možeš shvatiti gdje je pošlo po krivu.
Rek’o bih ti ja, al’ ću ti radije naručit Pelin i pozvat taksi kad se rasplačeš.

– Majmune jedan glupi – kažeš samom sebi i tražiš da poreknem.
– Hoćeš ju zamolit’ da razmisli? – pitaš nikad pičkastijim stavom, a ja ne vjerujem. 

– Ne bih se htio miješati…- otpijem Pelin do kraja pa dodam:
“Al’ sjebano je to kad uzmeš nekoga zdravo za gotovo.”

Ostavi odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)