Ponekad je 6.24 ujutro strašnije od svake ponoći,
a 5.5 najveći broj kojeg si mogao zamislit.
Prošao je jedan, a onda i drugi dan.
Ne trese se toliko tlo, ali naš sigurnosni kompas da.
…jer nemaš krova nad glavom,
…jer ne piješ jutarnju kavu u svom dvorištu,
…jer spavaš u tuđem krevetu i jedeš iz tuđeg tanjura,
…jer je vojska na ulicama, a tvoj život je stao u jedan ruksak.

U 6.24.

Ne trese se toliko tlo, ali naš sigurnosni kompas da.
…jer nemaš krova nad glavom,
…jer ne piješ jutarnju kavu u svom dvorištu

Slike dragih ljudi su se razbile.
Mamina vaza na koju te posebno upozoravala dok si bio klinac isto.
Ali to nije bitno…
Prestalo je biti u 6.24 kad te probudio 5.5.

I sad moraš ostati doma. Ili tamo gdje već jesi.
Jer možda doma nisi i nećeš moći još neko vrijeme biti.

Ne možeš planirati izlet. Niti rođendansku proslavu.
Ne možeš obući tu novu košulju, uskočiti u štikle i sjest na koktel s ekipom.
Ne možeš uzeti karte za koncert u Areni jer…
Arena je prepuna bolničkih kreveta.

Čekaju možda nekog tko nije ostao doma.
Čekaju možda nekog tvog…jer ti nisi ostao doma.
…jer si isplanirao izlet i onda baki odnio porciju graha.
… jer si ulovio jeftini let preko pola Europe jer “jednom imaš sada i ovdje”.
…jer si imao rođendansku proslavu i puhao svjećice dok ti svi žele sve najbolje.
…jer si uskočila u štikle i rundala koktele s ekipom.
…a koncert u Areni?

Ne možeš uzeti karte za koncert u Areni jer…
Arena je prepuna bolničkih kreveta.

Bit će ih.
Bit će i izleta.
Letit ćeš preko Europe i oceana.
Slavit ćeš rođendane i rundati koktele s ekipom.
Nosit ćeš i cipele koje će te ujutro žuljati od svog plesanja pa ćeš kući hodati bos…

Al’ to se neće dogoditi, ako sada ne ostaneš doma.
I bit će puno gore od 5.5 u 6.24.